Ljubav?!

Ok,po ko zna koji put dobijam epitet kupholicarke...Hrabro priznajem da jesam,i ne vidim nista lose u tome!Blizi se kraj januara i zimska snizenja...svaki izlog mami,ali ipak kad se malo bolje pogleda Beograd cini mi se nikad nece imati ona prava svetska snizenja...znate ono kad na TV-u vidimo kako u New York-u zene po nekoliko sati cekaju da kupe neku cool krpicu po cool ceni...it's a dream :) Za njih je must have ici normalno obucen u shopping a u Srbiji sve veci broj devojaka misli da je stvarno cool,full sredjen doci u shopping mall i poceti kvazi shopping? no way! Zato drage moje i dragi moji...shvatite shopping kao igricu u kojoj nema pravila,ali je cilj veoma vazan.Kazu da odelo ne cini coveka...ima tu istine...ali je i vrlo vazno kako i koliko neko vodi racuna o svom stilu i odevanju.Dok je u Srbiji jos uvek crazy trend pokazati velicinu brenda,u svetu su ta vremena davno prosla...Mozda kod nas i dalje vlada onaj sindrom:,,Mala sredina-Sto veci brend'' !

Citajuci Novogodisnje poruke,konstatujem da mi je 95% ljudi pozelelo da se zaljubim?...Postavlja se pitanje: zasto? ...Ok,hvala dragim ljudima sto misle da je red da se i ja zaljubim,ali JA k'o JA...i dalje mislim da se sve nekako vrti u krug...Mozda i nije krug mozda 2011. postaje kocka,a kako znamo da kocka ima cosak...mozda me na nekom cosku ceka ljubav?ili ipak ne....neke stvari ne treba siliti...mozda je samo vazno verovati u pozitivne stvari,pa ce tako i biti...a ljubav?hm...mozda ipak da prodje zima i pojavi se neka nova na prolece ili se mozda neka stara vrati...

Haos,nered,lom oko nas...vrtimo se u krug..zbog cega sve to? Pa,ni mi sami ne znamo ali dok god je oko nas taj krug mozda necemo ni znati kako dalje....Jedni sa jedne strane drugi sa druge..a sta obicni ljudi da kazu?...Posle Francuske,Italija...posle Italije isti onaj osecaj...Beograd unisten,Djenova takodje...i sve to verovatno se desava sa nekim razlogom...mladi ljudi puni besa i gordosti sa druge strane lazni moralisti se PONOSE nekim kvazi vrednostima...a drustvo kao drustvo na neke stvari zatvara oci,cuti i tako dan za danom....Pitam se samo kako ce Beograd izgledati za 50,100 godina...U nekim mislima volela bih da to ostane ipak BEO grad ali po svemu sudeci siva i crna boja ce dominirati....

Kako nastaviti dalje?...Kažu da iz teških trenutaka nešto možemo i naučiti...a ja po prvi put to ne mogu...646km,a samo jedan problem....tolika daljina a toliko mali problem...Baš ta daljina uspela je uništiti najdivniju stvar koja je postojala...a možda je to tako moralo da bude,možda i nije...Svaka slika,svaki trenutak,zvuk muzike i dalje je tu...Pola srca je ovde a drugi deo je negde sakriven u gradu pored mora...Prolaze dani,meseci....a kao da smo juče šetali,komunicirali pogledima,uživali u svakoj sekundi...Danas to izgleda kao jedan divan san iz kog smo se morali probuditi...Vredelo je sanjati ga...San u kom i sreća i tuga počinju i završavaju se u ulici Egnatia...Uz stihove odlazim na put razmišljanja i jednog velikog ZAŠTO?.....''Ne želim da se budim, jer ti si moj san,samo ti znaš kako da mi upotpuniš dan,imaš sve što mi treba, ljubav do neba,izvan granica svemira''...''Prazna soba, koferi u njih nećeš stati ti ne mogu te poneti a želim..zadnji pogled, poljubci..topla noć, ja i ti,puno reči, obećanja..dok kiša pad i nosi me kroz sećanja,dok kiša pada...''

...27.03 održan je svetski dan štednje energije-sat za našu planetu....Tih sat vremena bio je mrak skoro svuda u svetu i odmor za našu planetu...ali da li je to dovoljno?....mislim da ne.Jer,jedno je sigurno svako od nas vrši negativan uticaj na životnu sredinu.Ljudi ponekad i ne razmišljaju o svojim postupcima ...nas je mnogo a naša planeta je samo jedna.Ako ne vodimo računa o životnom prostoru to je isto kao i da ne vodimo računa o sebi.Samo pomislite kada bacite jedan papirić da to u svetu uradi ko zna koliko ljudi ali nemojte razmišljati da je to samo jedna sitnica jer nije.Zato probudite svoju svet...jer možda još uvek nije kasno za bolju budućnost naše planete...

....Koji je to grad gde se spajaju nebo i more?Gde se u svakom trenutku može osetiti duh tradicije i istorije jedne države?...Sve počinje od Aristotelovog trga i Bele kule...verovatno pogađate o kome gradu je reč..Da,to je Solun....večiti grad lepote.Iako jednolične arhitekture na svakom ćošku se može ostetiti energija.Dok šetate pored mora može se zapaziti bezbroj tadicionalnih taverni i kafića i po neki Grk koji će se ljubazno nasmejati i na tečnom srpskom vas pozdraviti...I pored svakodnevne gužve grad pruža jedan osećaj spokoja i mira...Niz dobrih restorana,poslastičarnica,pijaca,prodavnica...samo su neki od razloga zbog kojih se treba uputiti ka ovom gradu.Posetu crkvi Svetog Dimitrija,Svete Sofije,Galerijevoj kapiji,Srpskom vojničkom groblju svakako ne treba propustiti...Pored svega navedenog treba se prepustiti uživanju u ovom gradu...jednostavno-šetnja pred Solunskog mora...najdužom ulicom Egnatia...veče provedeno u jednoj od grčkih taverni ili buzukiji...i sve to uz zvuke tradicionalne muzike i miris maslina..svakoga će navesti na to da ponovo dođe u ovaj grad....To je grad u koji svaki put kada odete možete ga doživeti na jedan novi i lepši način...I na sve to kada se spoje lepote ovog grada i ljubav iz Soluna,jedno je sigurno...možda nije savršen grad....ali sa svim svoji čarima sigurno da je blizu toga...

Svako se od nas po nekad zapitao šta je to ljubav?Da li je to nešto što osetimo,vidimo,čujemo?ili se to prosto ne može opisati rečima.Da li je ljubav put sa mnogo raskrsnica?Postoje razne teorije kakvo je to osećanje,ali se to verovatno nikada neće moći opisati.Zašto?Zato što bi na svetu postojalo 6 787 768 234 reči za ljubav.Za svakoga od nas to je različit osećaj ali jedno je sigurno...svako ko je barem jednom voleo i bio voljen zna šta taj osećaj znači.Ljubav se može opisati kao jedan od težih predmeta koji se nikada do kraja ne mogu izučiti.Često ljubav zahteva mnogo odricanja koje ljudima teško padaju...ali,to su možda samo sitnice kojih se odričemo za jedno vredno i iskreno osećanje...zato možda je ipak najbolje da se svako od nas prepusti ljubavi i zamisli je kao jednu zagonetku...koju uvek može da zamrsi i uživa u njenom rešavanju...