Ljubav?!

Prava ljubav ipak boli....

Kako nastaviti dalje?...Kažu da iz teških trenutaka nešto možemo i naučiti...a ja po prvi put to ne mogu...646km,a samo jedan problem....tolika daljina a toliko mali problem...Baš ta daljina uspela je uništiti najdivniju stvar koja je postojala...a možda je to tako moralo da bude,možda i nije...Svaka slika,svaki trenutak,zvuk muzike i dalje je tu...Pola srca je ovde a drugi deo je negde sakriven u gradu pored mora...Prolaze dani,meseci....a kao da smo juče šetali,komunicirali pogledima,uživali u svakoj sekundi...Danas to izgleda kao jedan divan san iz kog smo se morali probuditi...Vredelo je sanjati ga...San u kom i sreća i tuga počinju i završavaju se u ulici Egnatia...Uz stihove odlazim na put razmišljanja i jednog velikog ZAŠTO?.....''Ne želim da se budim, jer ti si moj san,samo ti znaš kako da mi upotpuniš dan,imaš sve što mi treba, ljubav do neba,izvan granica svemira''...''Prazna soba, koferi u njih nećeš stati ti ne mogu te poneti a želim..zadnji pogled, poljubci..topla noć, ja i ti,puno reči, obećanja..dok kiša pad i nosi me kroz sećanja,dok kiša pada...''