Ljubav?!

Kako nastaviti dalje?...Kažu da iz teških trenutaka nešto možemo i naučiti...a ja po prvi put to ne mogu...646km,a samo jedan problem....tolika daljina a toliko mali problem...Baš ta daljina uspela je uništiti najdivniju stvar koja je postojala...a možda je to tako moralo da bude,možda i nije...Svaka slika,svaki trenutak,zvuk muzike i dalje je tu...Pola srca je ovde a drugi deo je negde sakriven u gradu pored mora...Prolaze dani,meseci....a kao da smo juče šetali,komunicirali pogledima,uživali u svakoj sekundi...Danas to izgleda kao jedan divan san iz kog smo se morali probuditi...Vredelo je sanjati ga...San u kom i sreća i tuga počinju i završavaju se u ulici Egnatia...Uz stihove odlazim na put razmišljanja i jednog velikog ZAŠTO?.....''Ne želim da se budim, jer ti si moj san,samo ti znaš kako da mi upotpuniš dan,imaš sve što mi treba, ljubav do neba,izvan granica svemira''...''Prazna soba, koferi u njih nećeš stati ti ne mogu te poneti a želim..zadnji pogled, poljubci..topla noć, ja i ti,puno reči, obećanja..dok kiša pad i nosi me kroz sećanja,dok kiša pada...''

....Koji je to grad gde se spajaju nebo i more?Gde se u svakom trenutku može osetiti duh tradicije i istorije jedne države?...Sve počinje od Aristotelovog trga i Bele kule...verovatno pogađate o kome gradu je reč..Da,to je Solun....večiti grad lepote.Iako jednolične arhitekture na svakom ćošku se može ostetiti energija.Dok šetate pored mora može se zapaziti bezbroj tadicionalnih taverni i kafića i po neki Grk koji će se ljubazno nasmejati i na tečnom srpskom vas pozdraviti...I pored svakodnevne gužve grad pruža jedan osećaj spokoja i mira...Niz dobrih restorana,poslastičarnica,pijaca,prodavnica...samo su neki od razloga zbog kojih se treba uputiti ka ovom gradu.Posetu crkvi Svetog Dimitrija,Svete Sofije,Galerijevoj kapiji,Srpskom vojničkom groblju svakako ne treba propustiti...Pored svega navedenog treba se prepustiti uživanju u ovom gradu...jednostavno-šetnja pred Solunskog mora...najdužom ulicom Egnatia...veče provedeno u jednoj od grčkih taverni ili buzukiji...i sve to uz zvuke tradicionalne muzike i miris maslina..svakoga će navesti na to da ponovo dođe u ovaj grad....To je grad u koji svaki put kada odete možete ga doživeti na jedan novi i lepši način...I na sve to kada se spoje lepote ovog grada i ljubav iz Soluna,jedno je sigurno...možda nije savršen grad....ali sa svim svoji čarima sigurno da je blizu toga...

Svako se od nas po nekad zapitao šta je to ljubav?Da li je to nešto što osetimo,vidimo,čujemo?ili se to prosto ne može opisati rečima.Da li je ljubav put sa mnogo raskrsnica?Postoje razne teorije kakvo je to osećanje,ali se to verovatno nikada neće moći opisati.Zašto?Zato što bi na svetu postojalo 6 787 768 234 reči za ljubav.Za svakoga od nas to je različit osećaj ali jedno je sigurno...svako ko je barem jednom voleo i bio voljen zna šta taj osećaj znači.Ljubav se može opisati kao jedan od težih predmeta koji se nikada do kraja ne mogu izučiti.Često ljubav zahteva mnogo odricanja koje ljudima teško padaju...ali,to su možda samo sitnice kojih se odričemo za jedno vredno i iskreno osećanje...zato možda je ipak najbolje da se svako od nas prepusti ljubavi i zamisli je kao jednu zagonetku...koju uvek može da zamrsi i uživa u njenom rešavanju...