Ljubav?!

...27.03 održan je svetski dan štednje energije-sat za našu planetu....Tih sat vremena bio je mrak skoro svuda u svetu i odmor za našu planetu...ali da li je to dovoljno?....mislim da ne.Jer,jedno je sigurno svako od nas vrši negativan uticaj na životnu sredinu.Ljudi ponekad i ne razmišljaju o svojim postupcima ...nas je mnogo a naša planeta je samo jedna.Ako ne vodimo računa o životnom prostoru to je isto kao i da ne vodimo računa o sebi.Samo pomislite kada bacite jedan papirić da to u svetu uradi ko zna koliko ljudi ali nemojte razmišljati da je to samo jedna sitnica jer nije.Zato probudite svoju svet...jer možda još uvek nije kasno za bolju budućnost naše planete...

....Koji je to grad gde se spajaju nebo i more?Gde se u svakom trenutku može osetiti duh tradicije i istorije jedne države?...Sve počinje od Aristotelovog trga i Bele kule...verovatno pogađate o kome gradu je reč..Da,to je Solun....večiti grad lepote.Iako jednolične arhitekture na svakom ćošku se može ostetiti energija.Dok šetate pored mora može se zapaziti bezbroj tadicionalnih taverni i kafića i po neki Grk koji će se ljubazno nasmejati i na tečnom srpskom vas pozdraviti...I pored svakodnevne gužve grad pruža jedan osećaj spokoja i mira...Niz dobrih restorana,poslastičarnica,pijaca,prodavnica...samo su neki od razloga zbog kojih se treba uputiti ka ovom gradu.Posetu crkvi Svetog Dimitrija,Svete Sofije,Galerijevoj kapiji,Srpskom vojničkom groblju svakako ne treba propustiti...Pored svega navedenog treba se prepustiti uživanju u ovom gradu...jednostavno-šetnja pred Solunskog mora...najdužom ulicom Egnatia...veče provedeno u jednoj od grčkih taverni ili buzukiji...i sve to uz zvuke tradicionalne muzike i miris maslina..svakoga će navesti na to da ponovo dođe u ovaj grad....To je grad u koji svaki put kada odete možete ga doživeti na jedan novi i lepši način...I na sve to kada se spoje lepote ovog grada i ljubav iz Soluna,jedno je sigurno...možda nije savršen grad....ali sa svim svoji čarima sigurno da je blizu toga...

Svako se od nas po nekad zapitao šta je to ljubav?Da li je to nešto što osetimo,vidimo,čujemo?ili se to prosto ne može opisati rečima.Da li je ljubav put sa mnogo raskrsnica?Postoje razne teorije kakvo je to osećanje,ali se to verovatno nikada neće moći opisati.Zašto?Zato što bi na svetu postojalo 6 787 768 234 reči za ljubav.Za svakoga od nas to je različit osećaj ali jedno je sigurno...svako ko je barem jednom voleo i bio voljen zna šta taj osećaj znači.Ljubav se može opisati kao jedan od težih predmeta koji se nikada do kraja ne mogu izučiti.Često ljubav zahteva mnogo odricanja koje ljudima teško padaju...ali,to su možda samo sitnice kojih se odričemo za jedno vredno i iskreno osećanje...zato možda je ipak najbolje da se svako od nas prepusti ljubavi i zamisli je kao jednu zagonetku...koju uvek može da zamrsi i uživa u njenom rešavanju...